ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА И МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ СТРАДАЛУ У II СВЕТСКОМ РАТУ У НОСКОВАЧКОЈ ДУБРАВИ У РЕП. ХРВАТСКОЈ
У организацији Вијећа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније, а на иницијативу Српског просвјетног културног друштва „Просвјета“ у Носковачкој Дубрави, општина Слатина, данас је одржана молитва за 69 деце, која су у Другом светском рату умрла од глади и болести у напуштеним шталама у овом крају.
Након молитве за невине жртве, коју је служиоло свештенство славонске епархије, откривен је нови, дограђен, споменик на коме су исписана имена и презимена преминуле деце. Председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, је у име председника Републике Србије, Александра Вучића, положио венац на спомен обележје. Иначе, изградњу плоче са именима деце која су недужна страдала у највећим мукама, помогао је лично Никола Вучен са својом породицом. Његови преци потичу из ових крајева, а многи су страдали у логорима и били жртве рата.
Обраћајући се присутнима он је потсетио на трагични догађај од пре 80 године како су после немачко-усташке офанзиве на Козари, остала тешка бремена страдања на души српског народа. -Оставимо по страни сва тумачења која би нас данас на овом месту раздвајала. Узмимо у обзир само чињеницу да је 1941-1945. живот изгубило 11.000 козарачке деце. А у читавој Независној држави Хрватској, убијено је или умрло у логорима и од разних болести 70.000 српске деце. То питање више није идеолошко и национално, него људско, и зато би наша порука данас, док се у свету па и у Европи воде нови ратови, пре требало да постане вапај: да се више никада никоме и нигде не понови, рекао је Вучен.
У августу, 1942. године из Поткозорја, 69 ђака одведена су у напуштене штале у хрватско село Носковачка Дубрава у Слатини близу Мађарске границе, гђе су од августа до децембра 1942. године умирали од глади и болести. - Ми Козарчани, пребивалиштем или осећајем, данас их називамо младенцима, али чак ни тај термин не може да дочара чињеницу да су многи од њих изгубили животе док још нису били ни крштени, док неки још нису добили ни имена, већ само знамења, истако је Вучен и додао да српски народ има обавезу да памти све жртва и сву невино пострадалу децу са Козара.
-Зато смо данас овде, да бар делимично саосетимо са њиховом патњом и болом, да им прислужимо свеће и да се њима помолимо у овој страдалној славонској земљи. Као њихов земљак иако је мој дом сада у Шумадији, могу рећи и потомак иако можда нисмо у крвном сродству, осећам част да учествујем у овом помену и овој једној малој обнови. Не само спомен плоче и споменика, него читаве наше светиње, спомена чистих и недужнихи 1942. уснулих. А као што је давно речено, ми заправо никада не дижемо светиње, него светиње подижу нас. У име мојих земљака из Смедеревске Паланке, у име мојих Козарчана, у име породице Вучен, свима вама желим дуго памћење, а нашим козарачким младенцима – вечан спомен.
Овом догађају присуствовали су и Дајана Пауновић директорка фондације „Дајана Пауновић“, представник Вијећа српске националне мањине вировитичко-подравске жупаније, дожупан Игор Павковић, саборска заступница из СДСС Драгана Јецков, председник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Козарске Дубице, Зоран Синкић.
Након помена у Носковачкој Дубрави уприличен је пригодан програм где је поред остало, студенткуња глуме, Милица Вокић извела поему „Стојанка мајка кнежопољка“.