Поводом јубиларне, хиљаду  сто педесет седме увредљиве и неосноване изјаве г. Радослава Милојичића Кене, председника општине Смедеревска Паланка, на рачун Српске напредне странке и њених досадашњих резултата демократског и домаћинског вођења државе, ОО СНС Смедеревска Паланка издаје следеће

САОПШТЕЊЕ

          Паланачке демократе су прославиле двадесет пет година постојања. Добро, памтимо и скаредније манифестације у њиховој режији и организацији: „Балонијада“, „Мини-војна парада“...

          Уместо да је изашао пред наше суграђане и пред своје чланове, и да је људски, примерено, достојанствено и каваљерски поднео оставку и на страначку и на општинску функцију – као што то, обично, раде сви који почну да губе тло под ногама – очигледно почевши да губи и разум, ко зна који пут по реду је Милојичић безрезервно износио неистине и увреде на рачун Српске напредне странке.

          Милојичић не пропушта прилику да сласно изругне Странку и њеног лидера, г. Вучића. Свака седница Скупштине општине, свако јавно појављивање пред нашим суграђанима, свако глуматање пред камерама локалних медија, за њега је ринг, у којем покушава (а шта друго може?) да води логореични меч, борећи се огавним увредама, ниподаштавањем и мржњом. Уместо да решава нагомилане проблеме у Паланци, он обилази општинске одборе широм Србије, и Демократску странку – која је још увек „на апаратима“ –  покушава да реанимира (реактивира). На рођенданску журкицу, морао је да позове све претходнике, страначке функционере паланачког одбора ДС, ваљда због потребе да омасови реанимацију најстаријег одбора. А опет их је, уз присуство свих демократских слављеника и представника странака које су у коалицији с њима на локалном нивоу – било мање, него на састанку неког нашег месног одбора. Кад човек ваљано размисли, ко би кроз мрак прошао зато да дође у још већи мрак?

          Милојичићу нико неће забранити, нити жели да му забрани да, не бирајући средства, продужи још мало свој мандат. Наши суграђани јасно виде ужасно стање општине Смедеревска Паланка, и, на сву срећу, нема тих средстава којима би се Милојичић потпомогао, да би на власти остао. Нема воде, нема уличне расвете, нема инвестиција, нема посла за наше суграђане, нема културе, у школама нема грејања... У Паланци, ако би Милојичић остао на власти, не би било ни живота. Има сликања и позирања, има лагања и обмањивања, има увреда и ниподаштавања, има рупа у буџету и на улицама, има пропадања и затварања јавних предузећа, има лоших функционера, има личног интереса.

          И има две невероватне ствари, које је, уместо оставке, изговорио Милојичић, на рођенданској журкици (при том, не ради се о очајној презентацији, лоше наученог поздравног говора, који је, ако је Милојичић кадар да нам свима призна, неко други уместо њега написао):

1.     Милојичић нас је све позвао да се, на следећим изборима,  запитамо следеће: имамо ли више хране у фрижидеру, новца у новчанику и горива у резервоару. Храна, то је тачно, може да стоји и на другим местима, осим у фрижидеру. Исто је и са новцем и горивом. Међутим, занимљиво је да Милојичић помиње новац и ова два артикла, зато што је јавна тајна да је баш помоћу тог кенонизованог демократског тројства убрао слатке плодове властодржја. Њему би требало да постане јасно да сваки становник наше општине тачно зна где се шта држи, и да, кад буде дошао тренутак да се држи прст на челу – за њега више нико неће гласати.

2.     У свом рођенданском монологу, невешто и несрећно је политичку борбу између Демократске странке и Српске напредне странке упоредио са борбом између Давида и Голијата. Пре свега, унутрашња борба Демократске странке још није готова, па самим тим она није у стању да са било ким улази у другу борбу. Затим, ако је Демократску странку невешто упоредио са Давидом, о тој библијској причи, али и о историји, морао би да зна мало више од обичне фразе. Несрећно за његов пољуљани политички кредибилитет, а у вези са овим поређењем, јесте то што Милојичић очигледно није имао у виду чињеницу да је, према предању, Давид каменом из праћке погодио Голијата у чело. Ми, на срећу, знамо које је, осим секире, било омиљено Милојичићево оруђе приликом нереда за време тзв. „петооктобарске револуције“. На несрећу, нисмо сигурни да ли то, у име демократије, Милојичић најављује нове нереде и каменовање? Колико их је (каменова) уз њега остало, ми, ипак, не морамо да се секирамо.

Информативна служба

Повереништва ОО СНС

Смедеревска Паланка

15. јануар 2015. године